Бока Которска, са својом духовном и културном престоницом Котором, због својих природних љепота и изузетног геостратешког положаја, била је кроз историју инспирација пјесника и сликара, одредиште путника и путописаца, неисцрпна тема истраживача и научника различитих интересовања, али на жалост увијек у жижи интересовања многобројних освајача. На тој својеврсној историјској позорници смјењивале су се туђинске власти, долазиле и одлазиле војске, пролазило на стотине “великих и малих људи” , а Бока је опстајала, увијек своја. Само су културни и цивилизацијски утицаји овдје налазили погодно тло. Управо стога наметнула се окружењу као синоним поморства, духовности и културе.
“Бока Которска, као ријетко који крај јадранског приморја, чува на читавој својој територији остатке људске цивилизације и културе из разних епоха историјског битисања. Овим крајевима, одзвањала је пјесма јасне и елегантне ријечи са византијских споменика, озаривао нас сјај умилног лица са српске фреске, одушевљавао нас производ млетачке кичице и ехо њихових оргуља и звона” написао је Бокељ, завичајни истраживач пок. Максим Злоковић.
И упркос ратовима, пустошењима, природним стихијама, али и људском немару, до наших дана сачуван је велики број историјских споменика: цркава, палата, архивалија, фресака, слика, литургијских предмета, инкунабула и уопште богатство књижног фонда. Свакако значајно мјесто у ризници културног блага ове регије припада старој периодици, која је веома цитирана и незаобилазна за сваког истраживача Боке Которске, али и недовољно позната широј јавности.
Под појмом серијске публикације или периодика подразумијевамо све оне публикације које карактерише периодичност излажења, континуирани низ и нумерација, а то су: новине, ревије, листови, билтени, односно: часописи, зборници, годишњаци, календари, алманаси ... Дефиниција упућује на форму, но када се анализира садржај, чак само са нивоа библиографског описа, откривамо суштину и значај периодичних публикација, које илуструју свеукупност живота кроз деценије. Новинска информација прати свакодневни живот, текуће догађаје у друштву, политици, економији, култури, умјетности ..., док часописи, зборници, алманаси достижу један виши ниво и представљају богате базе научних информација из историје, културне историје, умјетности ..., које је неопходно сачувати од заборава за нове генерације истраживача.
Веома значајан предуслов за публиковање периодичних публикација, прије свега дневних листова, јесте постојање штампарије у непосредном окружењу. Иако је на Цетињу у другој половини 19. вијека радила Државна штампарија њене услуге нијесу коришћене, јер су аустроугарске власти јасно стављале до знања да не дозвољавају било коју врсту сарадње са Црном Гором. И поред чињенице што су имена тројице Бокеља: Андрије Палташића (15. в.), Јеронима Загуровића (16. в.) и Стефана Паштровића (16. в.) великим словима уписана у историји штампарства, прва штампарија у Котору ради 1798-1802. год. То је штампарија Франческа Андреоле, која је штампала књиге, плакате и државне наредбе ћирилицом и латиницом. Тек послије више од сто година 1908. год. неколико угледних Бокеља оснива Акционарско друштво Бокељска штампарија у Котору. До 1908. год. у Боки Которској излазило је само девет наслова периодичних публикација, које су штампане у Дубровнику, Задру и Новом Саду. Оснивање Бокељске штампарије представља прекретницу у развоју бокељске публицистике, јер богатство завичајне периодике јесте значајан показатељ степена културног развоја регије. До краја 1945. год. у Боки Которској је публиковано више од шездесет наслова периодике.
Уобичајена периодизација примјењује се и за завичајну периоду Боке Которске. Први период омеђен је 1841. годином, када је у Венецији штампана прва бокељска периодична публикација, и 1918. год., затим период између два рата 1918-1941. год и ратне године 1941-1945. година. Први издавачи периодичних публикација у Боки Которској били су католичка и православна црква.

Catalogus cleri in dioecesi catharensi existentis ineunte anno MDCCCXLI (1841) на латинском језику, прва је бокељска периодична публикација и представља годишњи извјештај Которске бискупије за 1841. год., штампан најприје у Венецији, затим Сплиту и Задру, а од 1908. год. у Котору. Излазио је у континуитету до 1911. год. Од 1896. године излази као Schematismus seu status personalis et localis dioecesis catharensis и осим уобичајених података о свештенству и раду Которске бискупије доноси и текстове историјског садржаја.
Убрзо након оснивања Бококоторско-дубровачке епископије 06.11.1870. год. почео је 1874. год. да излази Шематизам Православне епархије бококоторско-дубровачке и спичанске у континуитету до 1912. год. Шематизам је штампан у Задру и Дубровнику, а од 1908. год. у Котору. Сам назив одређује садржај публикације, конципиран у неколико устаљених рубрика. На систематичан начин приказана је организација епископије. Шематизам је окупио око 80 сарадника, од којих издвајамо: Сава Накићеновића, Петра Рафаиловића, Ђорђа Стратимировића, Младена Црногорчевића, Дионисија Миковића ... као ауторе многобројних прилога из историје православне цркве и културне историје Боке Которске. Нарочито су значајни краћи прилози за проучавање старе књиге и израду централног каталога старих ћирилских књига православних манастира и цркава у Боки Которској. И сам уредник епископ Герасим Петрановић објавио је десетак прилога.
Овај период карактеришу извјештаји бокељских школа. Которска гимназија 1872/1873. год. почиње да публикује Програм Ц. кр. реалног и великог гимназија у Котору. То је прва периодична публикација у Боки Которској објављена на народном језику. Школске 1900/1901. год. мијења наслов и излази као Извјештај Ц. кр. велике гимназије у Котору у континуитету до школске 1912/1913. год. Садржај наслова чине школски извјештаји, наставни програми, али и прилози који имају научну вриједност. Публикована су још три наслова: Programma del’ scuola nautica in Cattaro на италијанском језику 1881-1912. год., Извјештај српске морепловске закладне школе Бошковић - Ђуровић - Лакетић у Србини крај Херцег-Новог за 1885. и 1886. год. и Извјештај приватне дјевојачке школе у Котору 1909-1914. год.
Крајем 19. и почетком 20. вијека у моди су књижевни календари. На Цетињу и у Никшићу излази неколико наслова, а као уредници појављују се Бокељи др Лазар Томановић и Стево Врчевић. Тај тренд захватио је и Боку Которску, па се прво појавио Il bocchese : lunario catolico e greco per anno 1867. год. који је штампан у Дубровнику. Свештеник Јован Шарић из Кута 1882. год. и 1883. год. објављује календар Бока: мали српско-народни забавник за српску младеж, интересантан јер се први пут у бокељској периодици појављују литерарни прилози. Дионисије Миковић, игуман манастира Бања код Рисна, пјесник , публициста, етнограф, добротвор, аутор теолошких расправа огледао се и као уредник два часописа.

 

 

Српски магазин је излазио 1896. и 1897. год. Концепцијски веома подсјећа на Српско-далматински магазин, а његов садржај чини: патриотска лирика, народно стваралаштво, животописи знаменитих личности као и бројни прилози из историје и културне прошлости.

 

Послије дванаест година Миковић је покренуо други наслов Бока: велики илустровани календар, који је излазио од 1909. год. до 1914. год. У обраћању читаоцима уредник каже: “Мјесто Српског магазина, ево српског календара Бока, с једнаком девизом: “Брат је мио које вјере био”! Самном га уређују наше јаке просвјетне снаге, које ће надати се је својим племенитим радом задужити род на заслужно вјечно признање. Уз научне, историчне и уопће корисне чланке, доносиће слике родољуба из свију сталежа, којих ће дјела подстицати нас на све што нам мора бити свето, узвишено и племенито. Да се потреба што боље задовољи молим браћу свештенике, учитеље и све писмене, да нас помогну, распростирањем ове књиге, и, да попишу и пошљу из својих мјеста што би вриједно било да се сачува од заборава”.
У периоду до 1918. год. излазила су и три наслова периодичних публикација типа листа. Дневни вјесник 1912. год. излазио је једанпут или више пута дневно и успјешно пратио операције србијанске и црногорске војске у Балканском рату. Публикован је 101 број. Такође 1912. год. излази петнаестодневно Прољеће: напредни омладински лист. Одмах по оснивању Акционарског друштва Бокељска штампарија 23. јануара 1908. год. почиње да излази Бока: гласник за опће интересе Бокеља, који се штампа ћирилицом и латиницом и означава почетак бокељске журналистике. Први уредник је био др Рудолф Сарделић, а издавач др Филип Лазаревић. Лист је излазио седмично (четвртком), а од броја 52 два пута седмично (сриједом и суботом). Од 99. броја постаје орган Српске народне организације у Боки, а уређивање преузима Душан Вукасовић. Распуштањем ове организације лист је престао да излази. Последњи 153. број изашао је 30. децембра 1909. године. На политичку орјентацију листа значајно је утицала цензура коју је аустријска власт ригорозно проводила. Лист је, без сумње, успио да оствари своју функцију информисања и формирања јавног мњења у Боки Которској.
У Сан Франциску, 1901/(VIII)-1905/(XIII) год. Новљанин Вељко Радојевић уређује лист Слобода, који је излазио петнаестодневно, а издавач је била Српска читаоница. Такође, Вељко Радојевић издавач је и уредник листа Српска независност, који је излазио седмично почев од 25. марта 1904. год у континуитету до 1908. год. И један и други лист веома успјешно информишу наше исељеништво о стању у домовини, али обзиром да је оскудна литература о бокељском исељеништву, изванредна су основа за истраживање у смислу реконструисања свеукупног живота и дјеловања Бокеља исељеника у Америци. Колико нам је познато поменуте наслове, иако некомплетне, посједује само Градска библиотека и читаоница Херцег-Нови.
Бокељску периодику међуратног периода карактерише појављивање неколико наслова листова који су били кратког даха. То су Перашки пригодни лист (Пераст, 1933.), Бокељска зора (Херцег-Нови, 1935.), Бокешки гласник (Котор, 1921), Јадранска стража (Ђеновићи, 1924.), Сокол (Тиват, 1921.) и Соко (Тиват, 1935.). Међутим, вишегодишњи континуитет успио је да оствари лист Глас Боке (Котор, 1932-1941.) чији је први уредник био Душан Ј. Секуловић. Излазио је седмично , а публиковано је 414 бројева. Успјешно је информисао читаоце о актуелним догађајима у Боки, али је доносио и обиље информација из свијета. Значајан је број прилога из културне прошлости Боке Которске. Оснивањем Народног универзитета у Котору 1934. год покренут је Гласник Народног универзитета, који је излазио до 1940. год. а уредник је био Предраг Ковачевић. У часопису су објављени значајни радови из културне прошлости Боке Которске. Сарадници су били: Антон Милошевић, Нико Луковић, Дионисије Миковић, Петар Шеровић, Душан Вуксан, Павао Буторац, Игњатије Злоковић ... Неколико наслова, који су публиковани у међуратном периоду нијесмо пронашли у библиотекекама са подручја Боке Которске, а ни у ЦНБ “Ђурђе Црнојевић” на Цетињу. То су следећи наслови: Парило (Котор, 1933.), Перашки пригодни летак (Пераст, 1933.), Ријеч Боке (Дубровник, 1938.), Соко (Тиват, 1935.) и Узнички гласник (Котор, 1921.). Куриозитет је Бока: мали народни календар, који је уређивао Дионисије Миковић, а издавач је Књижара Јова Секуловића у Херцег-Новом. Календар је штампан 1921. год. чак у 5 000 примјерака, од којих колико нам је познато није сачуван нити један. Остаје нада да је сачуван у некој приватној библиотеци. Постоје фотокопије наслова Росика (Игало, 1930-1931.) и Петегола (Котор, 1927.). За овај период карактеристичан је и хумористички лист Карампана (Котор, 1926-1941.), који је излазио годишње.
Ратни услови наметнули су потребу благовременог информисања како на ослобођеној територији тако и на фронту. Отуда двије врсте периодичних публикација овог периода: листови политичких организација и партизанских јединица. Из прве скупине издвајамо Вијести, које издаје Окружни одбор народноослободилачког фронта Боке у периоду 1944-1945, Млада Бока: лист уједињеног савеза антифашистичке омладине Боке за период 1944-1945. год., Нова Бока: лист народноослободилачког фронта Боке за 1945. год. и Омладински билтен округа Боке за 1944. год. Другу, много бројнију скупину, чине листови партизанских јединица. Готово свака чета Прве бокешке бригаде издавала је свој лист. Поменућемо неке: Орјен (1945.), Оса (1945.), Партизан (1942.), Полет (1945.), Приморац (1945.) и неколико издања Џепних новина. Ови листови умножавани су на гештетнеру, шапирографу или на писаћој машини, и многи нијесу сачувани.
На окупираној територији публикована је непријатељска штампа. У Котору су на италијанском језику у периоду 1941-1943. год. излазили: Bocche di Cattaro, Notiziario economica bocchese 1942. год. и Пољопривреда Боке Которске, а за вријеме њемачке окупације 1944. год. Бокешки вјесник и Глас Боке.
У промишљању изложбе Стара бокељска периодика била су пресудна два разлога. Жеља да овај аутентични сегмент културне баштине Боке Которске приближимо широј јавности и да се са захвалношћу подсјетимо на оне културне и научне посленике, који су дио себе уткали у ове праве подухвате, било као уредници, или као аутори, чији радови испуњавају на стотине страница завичајне периодике. Други разлог јесте наш покушај да коначно скренемо пажњу на потребу истраживања у смислу комплетирања наслова и израде електронског централног каталога бокељске периодике, који подразумијева библиографски опис по ISBDS-у и аналитичку обраду чланака по ISBDA стандарду. Такође, само изложба, по нашем мишљењу, може око јавности фокусирати на физичко стање дијела покретног споменичког фонда Боке Которске. Крајње вријеме је да се предузму мјере заштите и конзервације, како би обезбиједили музејске примјерке и истовремено скенирањем електронске верзије за будуће коришћење. То значи доступност преко ИНТЕРНЕТА, односно пуну афирмацију бокељске периодике. Више од 160 година претходне генерације стварале су ово благо, наша дужност је да га сачувамо.

Невенка Митровић