Градска библиотека и читаоница Херцег-Нови се налази у Старом граду, на једном од најљепших тргова у Боки Которској (Bella vista). Библиотека има статус јавне установе, а у складу са одредбама Закона о библиотечкој дјелатности дјелује као народна (јавна) и матична библиотека на подручју Општине Херцег-Нови. Оснивач Библиотеке је Општина Херцег-Нови из чијег Буџета се у пуном износу финансира дјелатност Установе.
Градска библиотека и читаоница Херцег-Нови наставља традицију Српске читаонице, најстарије народне библиотеке у херцегновском крају, која се први пут помиње у Српско-далматинском магазину из 1852/1853. године, у рубрици Пренумеранти, затим у календару Дубровник за просту 1899. годину, задарском Српском гласу из 1894. године... Из ових прилога сазнајемо да је Српска читаоница у Херцег-Новом основана 1850. године, као и да су туђинске власти више пута забрањивале њен рад, а узроци су увијек били исти – политички. Туђинска власт свакако је препознала Српску читаоницу као средиште народног препорода, зато је помно пратила њену културну и националну мисију и ревносно је кажњавала забраном рада. Нажалост, до наших дана сачувана је веома оскудна историографска грађа. То је разлог због којег није било могуће утврдити датум оснивања, односно детаљније истражити дјеловање Српске читаонице у Херцег-Новом. Крајем 19. вијека по трећи пут обнавља се рад Читаонице. Њен Правилник овјерен је 31. децембра 1894. године од стране Ц. К. Намјесништва у Задру, а већ 27. јануара, на Савиндан 1895. године, Српска читаоница је почела са радом. У Првом свјетском рату уништен је њен фонд и инвентар.
Континуитет народног библиотекарства, у правом смислу ријечи, наставља се оснивањем Градске књижнице и читаонице у Херцег-Новом. Према писању листа Побједа Оснивачка скупштина је одржана 28. марта 1949. године, којој је присуствовао члан главне управе Културно-просвјетног савеза Црне Горе Нико Симов Мартиновић. Априла 1954. године Градска књижница и читаоница преименована је у Градска библиотека и читаоница, добила је статус установе са самосталним финансирањем, а о њеном раду се старао петочлани Управни одбор.
Од 1985. године Библиотека се налази на Тргу Херцег Стјепана (Bella vista), у згради укупне површине 420 м2, реновираној за потребе Библиотеке. Међутим, последњих година Библиотека се поново суочава са проблемом недостатка простора, што је без сумње најзначајнији предуслов за ефикасно обављање библиотечке дјелатности. Трг Херцег Стјепана изузетно је атрактивна локација, али недовољан простор, ненамјенски грађена зграда, па самим тим и нефункционална, онемогућавају реализовање одређених сегмената библиотечке дјелатности, ефикасан радни процес и уопште утичу на квалитет задовољавања потреба наших корисника.
Библиотека има девет упослених (осам у струци): четири библиотекара, један виши књижничар и три књижничара. Обзиром на број упослених, цјелодневно радно вријеме и нефункционалан простор није могуће организовати подјелу послова у оквиру посебних организационих јединица – одјељења. У складу са организацијом рада и финансијским могућностима упослени се укључују у рад стручних семинара, скупова, радионица, конференција из области библиотекарства..., јер је то значајан модус стицања нових сазнања и драгоцјеног професионалног искуства, што се значајно рефлектује на побољшање квалитета постојећих услуга и увођења нових.

Ревизија фонда, завршена крајем 2006. године, омогућила је увид у обим и стање фонда. Библиотека посједује: нешто више од 50000 јединица монографских публикација, око 55000 свезака серијских публикација и готово 70000 јединица прес клипинга...Ситни библиотечки материјал (плакати, позивнице, каталози, разгледнице...) није обрађен нити обухваћен овим бројкама.
Библиотечки материјал је смјештен у пет депоа и организован у оквиру следећих фондова: основни фонд монографских публикација, основни фонд серијских публикација, завичајни фонд (монографске и серијске публикације, прес клипинг и ситни библиотечки материјал) и легати. Обрада библиотечког материјала обавља се према међународним стандардима обраде: ISBDM, ISBDS, ISBDA, и UDK систему. Од 1990. године реализује се аутоматска обрада података уз коришћење програмског пакета CDS/ISIS апликација BIBLIO. Библиотека посједује девет умрежених персоналних рачунара, а електронски каталог садржи око 60000 записа. Нашим корисницима доступна је електронска база података за претраживање и бесплатно коришћење Интернета, за сада са једног рачунара. Изузетно значајан сервис, за наше кориснике, који реализујемо последњих година, јесте међубиблиотечка позајмица са ЦНБ „Ђурђе Црнојевић“са Цетиња. На овај начин учинили смо доступним нашим корисницима милионски фонд Националне библиотеке.
У циљу достизања високих професионалних стандарда у комуникацији са корисницима 2004. године постављен је web site Библиотеке, који је осмишљен као свеобухватна презентација установе. Осим информација из свих сегмената дјелатности на site-у се налази електронска база најзначајнијег легата књига др Душана Петковића (5500 књига), комплетан часопис Бока: зборник радова из науке, културе и умјетности у пуном тексту (око 8000 страница), електронска форма Билтена Трга од књиге (15 бројева), велики број фотографија...У плану је редизајнирање и допуњавање новим материјалом. Такође, у циљу остваривања електронске комуникације са корисницима у 2008. години, посредством сервиса Питајте библиотекара нашим корисницима благовремено ћемо обезбјеђивати информације о литератури за теме које су предмет њиховог научног и истраживачког рада.
У 2007. години Библиотека је постала чланица библиотечко-информационог система COBISS Црне Горе, што представља корак напријед у унапређењу дјелатности и побољшању квалитета услуга корисницима.
Библиографско истраживање Боке Которске у оквиру Завичајне библиотечке збирке Боке Которске одвија се континуирано већ више од двадесет година, по међународним правилима библиографске обраде библиотечког материјала и прецизно утврђеним критеријумима. Задатак Збирке јесте да мноштво информација из историје, културне историје, друштвено-политичких прилика, демографије, поморства, дјеловања разних удружења, друштвено-политичких организација... стави у функцију, односно на располагање стручној и научној јавности. Електронска база података Завичајне збирке садржи више од 20000 библиографских јединица, 5000 дезидерата, око 70000 јединица прес клипинга, преко 1000 одредница лексиконског типа: аутора Бокеља, знаменитих личности из Боке Которске, топонима, цркава, грађевина, историјских споменика у ширем смислу ријечи..., а нећемо претјерати ако кажемо да то значи бар десет пута више информација о Боки Которској. Наредних година континуирано ће се наставити започети програми: селектовање чланака из монографских и научних сериских публикација, скенирање и архивирање у електронској форми и на папиру, скенирање старе бокељске периодике и утемељење базе старих разгледница и фотографија у дигиталном формату.
Библиотека је власник и издавач часописа Бока: зборник радова из науке културе и умјетности, који заузима значајно мјесто у бокељској периодици, а коју чини више од 150 наслова: часописа, листова, новина, алманаха, календара, забавника, шематизама ...Часопис је почео да излази 1969. године и до сада је објављено 27 бројева. Континуитет излажења нарушен је десетогодишњим прекидом у периоду 1989-1999. године. Покретач часописа и први уредник био је Илија Пушић, археолог и у то вријеме директор Завичајног музеја.
Мотив покретања часописа био је да заинтересује и подстакне научнике и истраживаче на мултидисциплинарно проучавање Боке Которске, као изузетно културно-историјски, значајне регије. На преко 8000 страница, у протеклих 27 бројева публиковано је готово 600 научних и стручних радова, а у часопису је сарађивало више од 200 аутора. Ови подаци недвосмислено потврђују да је оснивач часописа остварио циљ, а Зборник у потпуности одговорио постављеним захтјевима. У ауторском регистру налазимо имена: академика, универзитетских професора, еминентних стручњака у разним областима науке, умјетности и културе и значајан број завичајних истраживача. Заступљени су радови из: историје, културне историје, умјетности, археологије, поморства, туризма, спорта, демографије, биографије, био-библиографије знаменитих Бокеља..., а странице Зборника отворене су за све оне који у оквиру свог научно-истраживачког рада изучавају регију Боке Которске.
Осим зборника Бока, који излази једанпут годишње, издавачку продукцију Библиотеке представљају следећа посебна издања: Библиографија чланака из серијских публикација 1874-1913. године (2000.), Автобиографија протосинђела Кирила Цвјетковића и његово страдање за православље (2004.), Водич Градске библиотеке и читаонице Херцег-Нови (2005.), Путописна проза Лазара Томановића (2007.) и Медитеранска загонетка : Бока и Бокељи (2008.) Слава Стојковића. Издавачка дјелатност Библиотеке осмишљена је у циљу афирмисања завичајних тема и аутора.
Библиотека посједује неколико значајних легата и збирки. Велики је број дародаваца који су Библиотеци поклонили извјестан број књига, које не чине цјелину, или су дародавци изразили жељу да књиге буду инкорпориране у основни фонд. Издвојени су легати: др Душана Петковића, др Сање Суботић, Вељка Радојевића, Милоша Ковача, Илије Зековића и Мираша Мартиновића. Ипак, и по обиму (5500 књига) и садржају издваја се легат др Душана Петковића. Само велика жеља дародавца да за завичај прибави нешто драгоцјено, раритетно, оригинално, значајније од свих материјалних добара - књига, по ријечима Горког „најсложније и најважније чудо које је човјечанство створило на путу прогреса и среће“, покренула је библиофилску страст, која је креирала садржај легата. Дародавац је куповао раритете, дјела референсног садржаја, затим дјела из разних области науке и знања, нарочито религије, умјетности и историје. Свака књига зналачки и брижљиво је бирана, при чему легатор очигледно није жалио ни новца ни труда. Ипак, лична Петковићева интересовања дала су печат садржају легата. Заступљене монографске публикације писане су на више од 20 језика, а 619 књига припада категорији старе и ријетке књиге. Најстарија књига је критичко издање Петрарке аутора Александра Велутела, штампана у Венецији 1550. године. Затим слиједи дјело теолога Лодавика Гранатензиса „Silva locorum qui frequenter concinibus occurrere solent“, штампана 1586. године. Из 1588. године је прилог историји папе Сикста V „Delle glorie di Sisto Quinto“. Интереантан је и француски превод „Don Cichoite“ штампан 1681. године, али и дјело „De urbibus“ Стефана Бизантинија, штампано 1694. године. Од наслова из 18. в. издвајамо Тацитове анале, паришко издање у два тома 1786. године, затим сабрана дјела француског филозофа из круга енциклопедиста Хелвецијуса, такође штампана у Паризу 1795. године. Једина рукописна књига у легату је „Provincia de Madrid“ на шпанском језику из друге половине 18. в. Ту је и Волтер, штампан у Амстердаму 1788. године, као и „Biblia sacra“, штампана у Мадриду 1799. године. Из 19. вијека издвајамо паришка издања Монтескјеа „Consideration sur le causes de la grandeur des Romains et de leur decadence“ и Хорацијева дјела „Art poetique“ и „Opera“ штампана 1885. и 1823. године.
Као доктора историјских наука, Петковића су интересовале велике историјске теме и личности, првенствено историја Француске и Наполеон I Бонапарта (1769-1821). Само рутинским претраживањем електронске базе легата корисник ће добити 297 библиографских јединица чија тема је Наполеон, што потврђује истраживачку опсједнутост легатора Наполеоном.
Легат је обрађен по међународним стандардима библиографске обраде, а примијењен је софтверски пакет CDS/ISIS апликација БИБЛИО. У циљу пуне афирмације, каталог легата је у електронској форми доступан заинтересованима на web site-у Библиотеке www.bibliotekaherceg-novi.org.rs.
Од 2000. године Библиотека се укључује у међународне пројекте, од којих је посебно значајан Пројекат сарадње библиотека Херцег-Новог и Вореала (Француска), који је финансирало министарство спољних послова Француске и град Вореал. У оквиру осмодневног студијског боравка у Француској три библиотекара Херцегновске библиотеке били су у прилици да посјете шест библиотека (Париз и околина) и упознају се са актуелним методама рада са дјецом узраста до осам година. Углавном на темељу драгоцјених сазнања у оквиру овог Пројекта осмислили смо рад са дјецом у нашој библиотеци. Никада од оснивања Библиотека, нажалост, није имала у правом смислу организовано Дјечије одјељење. Основни разлог је био недостатак простора. Последњих година, конкретније након реализовања Пројекта сарадње са Вореалом покренули смо програме, који се реализују у неадекватном простору, читаоници за одрасле. Програми су стручно осмишљени, конципирани у складу са савременим стандардима рада са дјецом који се примјењују у свијету, али далекосежно гледано, недјелотворни, јер није могуће успоставити континуитет у скученом, неадекватном простору, који се може користити само 5-6 часова седмично. У постојећим условима реализујемо следеће програмске активности: Прва посјета библиотеци, Часови у библиотеци, Игротека, Бајкотека, Поподне у библииотеци, Радионица креативног писања, Сусрети са дјечијим писцима... Осмислили смо и сарадњу са НВО Сунчев зрак, која окупља дјецу са посебним потребама, али очекујемо да се ова активност интензивира када НВО добије адекватан простор.
Циљ ових програма јесте да се дјеци на дискретан начин понуди књига као предмет љубави, прије него што им она постане обавеза, да подстичу на читање, а за оне који имају афинитет према писању да развијају стваралачке способности и упознају се са малим тајнама лијепог писања.
У циљу што цјелисходнијег остваривања приоритетне мисије библиотеке – популаризовања књиге и читања, организујемо разноврсне програме: књижевне, прес промоције, концерте, изложбе, позоришне представе, дјечије сценско-музичке програме, гостовања домаћих и страних писаца, као и стручна предавања и радионице. Током године то значи око 30 репрезентативних програма, од чега се 70 % реализује на Међународном сајму књига Трг од књиге, који Библиотека организује у устаљеном термину 21-28. јула. Ова манифестација окупља око 50 издавача, што посјетиоцима гарантује богату понуду нових издања из лијепе књижевности и свих области науке и знања. Оно што овај сајам чини посебним јесу бројни репрезентативни културни програми: представљање нових издања, позоришне представе, концерти, дјечији програми... у којима учествују писци, академици, духовници, универзитетски професори, глумци, музичари, дјеца... Веома велику важност посвећујемо овом сегменту дјеларности, јер знамо да се кроз зналачки осмишљене културне програме, који треба да задовоље високе вриједносне критеријуме, остварује културна мисија, а Библиотека намеће као културно средиште града.
Функцију матичне библиотеке на подручју Општине Херцег-Нови Библиотека остварује кроз стручни надзор и редовни годишњи обилазак библиотека ради увида у њихов рад, односно праћење стања, потреба и услова рада. Настојимо да сарадњу са библиотекама из наше матичне надлежности остварујемо не као испуњење формалне законске обавезе, већ као остварење императива струке и колегијалне сарадње. У циљу унапређења рада понудили смо различите сервисе: међубиблиотечку позајмицу, планирање набавке књига према новим наставним програмима, присуствовање на стручним предавањима и радионицама у организацији Градске библиотеке, информације о стручним семинарима, предавањима, радионицама, обезбјеђивање литературе из области библиотекарства, те консултације и практичну помоћ.
У духу UNESCO-вог Манифеста о јавним библиотекама, који ове институције промовише у „локалне капије знања“, јасно дефинисану концепцију дјелатности, последњих година, настојимо употпунити новим сазнањима, која су тренд у модерном библиотекарству, као и драгоцјеним позитивним искуствима развијених библиотека. Настојимо ићи у сусрет потребама корисника, не заостајати за убрзаним напретком библиотечке дјелатности и нових технологија. Управо ови постулати биће заједничка одредница за осмишљавање наших будућих програма, наравно у мјери реалних могућности, првенствено просторних.