JP Setcard - шаблон joomla Видео

Ћирилица    Latinica     English

Радно вријеме са корисницима:

ПОНЕДЈЕЉАК – ПЕТАК:  

08:00 – 14:00 и 16:00 – 19:00

(пауза 11:00 – 11:30)

СУБОТОМ:  08:00 – 12:00

Контакт:
Tel: +382 (0)31/321-900
Fax: +382 (0)31/324-328
E-mail: biblhn@t-com.me

Адреса: 

Трг Херцег Стјепана бр. 6 Херцег Нови

ИЗДАВАЧКА ДЈЕЛАТНОСТ БИБЛИОТЕКЕ

 

  • Boka 41
  • Dusko
  • 2023
  • БОКА 41 У НОВОМ ДИЗАЈНУ
  • Био једном један лаф
  • 21. МСК "Трг од књиге"

Бока : зборник радова из науке, културе и умјетности

ISSN 0350-7769 (Print)

ISSN 2336-9868 (Online)

Бр. 1/1969.
Бр. 2/1970.
Бр. 3/1971.
Бр. 4/1972.
Бр. 5/1973.
Бр. 6-7/1975.
Бр. 8/1976.
Бр. 9/1977.
Бр. 10/1978.
Бр. 10-2/1979.
Бр. 11/1979.
Бр. 12/1980.
Бр. 13-14/1982.
Бр. 15-16/1984.
Бр. 17/1985.
Бр. 18/1986.
Бр. 19/1987.
Бр. 20/1988.
Бр. 21-22/1999.
Бр. 23/2003.
Бр. 24/2004.
Бр. 25/2005.
Бр. 26/2006.
Бр. 27/2007.
Бр. 28-29/2009.       
Бр. 30/2010.
Бр. 31/2011.
Бр. 32/2012.
Бр. 33/2013.
Бр. 34/2014.
Бр. 35/2015.
Бр. 36/2016.
Бр. 37/2017.
Бр. 38/2018.
Бр. 39/2019.
Бр. 40/2020.
 Бр. 41/2023.  

   

БОКА: зборник радова из науке, културе и умјетности заузима значајно мјесто у научној периодици Црне Горе и окружења. Уврштен је у колекције: Конгресне библиотеке у Вашингтону, Националне библиотеке Аустрије, Народне библиотеке Чешке, Народне библиотеке Србије и колекције академија наука, института и бројних библиотека у земљи и окружењу. Педесетогодишњица постојања обиљежена је 2019. године.

 

    Зборник Бока излази једанпут годишње у Херцег Новом. Први број објављен је 1969. године, у издању Завичајног музеја. Од двоброја 6-7 закључно са бројем 19 издавач је била Самоуправна интересна заједница културе и науке Херцег Ново, а број 20 објављен је 1988. године, у издању установа културе: Архив, Градска библиотека и читаоница и Завичајни музеј. Након десетогодишњег прекида у излажењу, 1999. године публикован је двоброј 21/22, у издању Градске библиотеке и читаонице Херцег Нови, а континуитет публиковања успостављен 2003. године, од броја 23, од када је у издању Градске библиотеке и читаонице Херцег Нови објављено 17 бројева. Први уредник зборника Бока био је археолог Илија Пушић (1969-1975), а надаље историчар умјетности Лазар Сеферовић и етнолог Марија Црнић Пејовић (1976-1987), архивиста Милан Сијерковић (1988 и 1999), професор Веселин Песторић и библиотекар савјетник Невенка Митровић (2003-2015) и Невенка Митровић (2016-2020). Десетогодишњи прекид публиковања зборника Бока ненадокнадив је губитак, значајан број радова препуштен је за објављивање другим часописима и изгубљени бројни сарадници.

     Концепција зборника Бока подразумијева публиковање радова који су резултат проучавања Боке Которске у прошлости и садашњости из: историје, културне историје, умјетности, археологије, градитељства, историје цркве, писане баштине, етнологије, поморства, туризма, спорта, демографије, заштите културне баштине, библиографије, биографије знаменитих Бокеља... Зборник објављује: оригиналне научне радове, претходна саопштења, прегледне радове, реферате са научних скупова, стручне радове, грађу, приказе и некрологе. Доступан је у слободном приступу од 2004. године на порталу херцегновске библиотеке, а од 2014, од броја 34 има и on line издање. Зборник одликује редовност излажења, разноврсност области научног истраживања и тема, научни углед сарадника, процедура тајног рецензирања од стране реномираних научника, обавезан научни апарат, резиме и кључне ријечи на енглеском језику, класификација чланака према Универзалној децималној класификацији, штампа у пуном колору и техничка уједначеност припреме радова. У двоброју 21/22 објављена је Библиографија чланака зборника Бока 1969-1988, у бр. 31 Библиографија чланака зборника Бока 1999-2010, а у бр. 40 Библиографија чланака зборника Бока 2011-2020.

     За 50 година постојања, на више од 12000 страница, у зборнику Бока објављено је 655 научних и стручних радова, расправа, прилога и грађе о Боки Которској, а више од 300 аутора, уредника, чланова редакција и рецензената, дали су немјерљив допринос високом реномеу Зборника. Слови као незаобилазан извор података за сва будућа истраживања Боке Которске и ширег медитеранског простора, заштитни знак њене културе и својеврсна „замјена за ненаписану историју Боке Которске“.

Препоручујемо

       logo 001logo