15. MSK "TRG OD KNJIGE" - 27. jul

PISCI ZAOKRUŽILI SVOJE TEME

Program na Trgu od knjige 27. jula 2017. godine otpočeo je prof. dr Zoran Živković predstavljanjem romana Tumač fotografija (audio zapis možete preuzeti ovdje). Dr Zoran Živković, urednik Zavoda za udžbenike Beograd, u razgovoru sa autorom, primjetio je sledeće: „Savremena književnost, da bi opstala, da bi se privikla na ovo vreme, prolazi takozvanu žanrovsku dramu. I u ovom romanu, koji je objavio Zavod za udžbenike, autor ima posebnu žanrovsku odrednicu, naziva posebnim imenom ovaj prozni tekst. I pošto mi znamo da u srpskoj književnoj tradiciji postoji zaista velika pripovedačka tradicija i mnogi poznati naši pisci su poznati pre svega kao poznati pripovedači. Mi smo sad u poziciji da čitamo knjige, poput tvoje ali i nekih drugih pisaca, koji su napravili ono što se zove žanrovski pomak, koji su našu književnost doveli u vezu i sa onim što se oseća i čita u svetu.“ Prof. Dr Zoran Živković je primijetio je da se slabo čita i upitavši se zašto je tako, konstatovao „da živimo u vremenu u kome su se okolnosti veoma promenile i taj atak na nekakvo slobodno vreme, koje čovek ima, guta uglavnom internet i te zaglupljujuće televizije.“ Govoreći o svom položaju u savremenoj srpskoj književnosti autor je rekao: „Evo ovaj roman, o kome govorimo večeras, o američkom izdanju ovog romana, Vašington post je doneo četvrtinu stranice. Žiri za NIN-ovu nagradu ga nije pustio ni da uđe među prvih pedeset, samo toliko, ništa više. To je moj položaj u srpskoj književnosti i moj položaj u svetskoj književnosti.“ Takođe, on je dodao: „Nekako sam zaokružio to što sam imao da napišem, i sad nikad ne verujte piscu kada kaže nikad više i nemojte mi verovati, ali recimo i kada bi ovo bio moj poslednji roman, ja sam to što sam imao da kažem o prozi zaokružio. Zbilja, ako sa 22 romana nisam uspeo da zaokružim, onda sa 23 sigurno neću, tako da nema tog izazova da dalje pišem“.

U nastavku večeri, tešku sudbinu krajiških Srba predstavio je Mirko Demić kroz roman Ćutanja iz Gore. U središtu priče je Petrova gora, a o knjizi je, pored autora, govorio i prof. dr Goran Maksimović (audio zapis možete preuzeti ovdje). Profesor Maksimović ukazao je na neobično rješenje u kompoziciji samog romana: „Mirko Demić namjerno pribjegava kompozicionoj inverziji, jer roman ne počinje, kako je to uobičajeno, prologom nego on počinje zapravo epilogom. U tom epilogu se dešava sve ovo što je naše vrijeme, što je kraj 20. vijeka, što su svi ti nemiri, nevolje i nesreće koje su pokrenute devedesetih godina sa raspadom Jugoslavije i koje su naravno izazvale najviše bola i patnje upravo Srbima na tim prostorima Korduna, gdje se Petrova gora i nalazi.“ On je takođe naglasio „da u svim smutnim istorijskim vremenima prvo stradaju srpski intelektualci, prvo stradaju obrazovani, najugledniji i najuticajniji, jer su svi oni koji su kidisali i jurišali na srpski narod bili svjesni da će obezglavljivanjem toga naroda, uništavanjem njegove intelektualne elite lakše savladati ostatak naroda.“ Autor je govorio o tome što ga je podstaklo da napiše ovaj roman: „Od 2008. ja sam zamislio da u pet knjiga ispričam na različite načine moju priču i moje viđenje problema srpsko-hrvatskih odnosa, Srba u Hrvatskoj pre svega“. Autor je preko naratora romana kazao „da nije u mogućnosti da veruje živima, jer toliko se puta uverio da od živih nema mudrih misli, pa se okrenuo mrtvima“, i dodaje „da je zamislio da ta halabuka na površini Petrove gore budi mrtve ispod njene površine“. „Ustvari, moja knjiga je govor tih mrtvih“, zaključuje Demić. Na kraju, prof. dr Maksimović najavio je da Mirko Demić izlazi iz krajiških tema i posvećuje se potpuno drugačijem pripovjedanju, što je potvrdio i sam pisac: „Ja sam završio ovu zavičajnu priču i ne mislim joj se vraćati“. On je otkrio publici da se sada bavi jednom izuzetnom temom, odnosno „bačkim pustolovom“ rođenim u Subotici, koji je živio u drugoj polovini 18. i prvoj polovini 19. vijeka. Nije otkrio o kome je riječ, ali je konstatovao „da se time bavi i da baš uživa“.

21. јул

22. јул

23. јул

24. јул

25. јул

26. јул

27. јул

28. јул