24. МСК "Трг од књиге" - 22. јул

ЧОВЈЕК ЈЕ И ВРХУНСКО НЕБЕСКО СВЈЕТЛО И „ВЈЕШТАЧКО СУНЦЕ“

Шта се догађа кад нас најављено и очекивано „посјети Тесла“ открили смо синоћ, на другој вечери овогодшњег Трга од књиге, у години када се обиљежава 170 година од Теслиног рођења... У игри устрептјале мјесечине и свјетлости рефлектора усмјерених на наше гошће које су представиле дјело „Тесла: светлост сенке“, Зорицу Томић, ауторку, њену имењакињу, Зорицу Стабловић Булајић, главну уредницу Издавачке куће HERAedu и Наталију Влаховић, глумицу. Свјетлост која је њих обасјала била је једнако јака као и она која се појавила у срцима публике смјештене у сјенци на Белависти, јер је са посебном пажњом, баш оном коју је и сâм Тесла, како смо сазнали, сматрао најважнијим ресурсом у људском животу пратила њихов међусобни разговор о савременом драмском тексту, писаном по наруџби првог имерзивног театра у Србији, PineCone theater. Ову необичну причу, имерзивну драму у седам слика, донијела је маестрално Зорица Томић, од тренутка кад је њу „посјетио Тесла“. Од тада је, корачајући у ципелама филозофа, културолога, социолога културе, публицисте и колумнисте, ауторка стварала дјело које постало представа, онеобичавајући наизглед обичне сусрете, намјерене као и овај наш, Николе Тесле са плејадом популарних личности, његових савременика. А кад говоримо о пажњи, не можемо избјећи суштинско питање – гдје фокус? Фокус је управо у томе како су ти сусрети потенцијално утицали на Теслину идеју о томе шта може бити свјетло, одакле свјетло долази и како је тада (а можда и сада) највећи научник, иноватор и геније доживљава не само као физички, него као духовни феномен. „Како то што то добијемо од других и интерпретирамо и стављамо у контекст сопствене потребе за смислом?“, објаснила је Зорица Томић. Иако су о Тесли писали многи писци (поменути су Милош Црњански, Стеван Пешић и Наталија Принци), наша гошћа је дала потпуно нови приступ, с идејом да Србина из Лике, у почетку неприхваћеног и оспораваног, али упорног визионара, представи кроз духовну вертикалу, која се ослањала на свој српски идентитет, културни и лични, а кроз одабране тренутке из његовог живота, који на јединствен начин обликују његову биографију, чинећи свјетло у његовом животу.

У току вечери чули смо како су се, у имагинацији умјетнице, филозофа, а у интерпретацији глумаца Љубомира Булајића и Ивана Заблећанског (аудио снимак добијен од Јоване Радовановић, PineCone theater) одвијали сусрети између Тесле и Марка Твена, омиљеног писца из дјетињства, сада између православног вјерника и атеисте; Тесле и индијског гуруа Вивекананде, а посебно је наглашен сусрет са Јованом Јовановићем Змајем, у Београду, 1892. године, када је Теслина фасцинантна личност дочекана са највећим почастима. Иако, нетактилан, каквог га савремници памте, Тесла је с најдубљом захвалношћу пољубио у руку Змаја, чији су му стихови били путоказ у најтежим данима живота, а то је смисао и свих нас који одржавамо дане Трга од књиге, с жељом да нечије топле ријечи и мисле, које су остале забиљежене, постану и наше водиље. Томе служи књижевност и то је свјетло које је удружује с науком, а овако исказано поштовање је оно што јесмо, иако сасвим ријетко то показујемо, и када то морамо показати.

Слична, али не додиром исказана појавност, отривена као доказ, угледала је поново свјетлост дана 70-их година прошлог вијека, када је пронађен Теслин „плави портрет“, рађен при још једном од описаних сусрета у књизи, са мађарском принцезом Вилмом, која је откривајући Теслин портрет, 1916. године у Њујорку, изговорила: „Ја не могу да опишем ријечима што је Тесла баш у мом атељеу успио да направи вјештачко сунце.“ Дуго се памте ове ријечи, јер су такво једно сунце у нама направиле и даме које су синоћ представиле ову необичну књигу још необичнијој личности, чије свјетло у очима можда пронађемо у некој голубици коју ћемо нахранити када нас ненајављено посјети на прозору. Прочитајте ово дјело или погледајте представу... можда ће и вас посјетити нека нова свјетлост.

У другом дијелу вечери откривали смо рад Архива Војводине и Косова и Метохије. Библиотекарка Дуња Андрић надахнуто је говорила о едицији псвећеној дјелима Драгоша Калајића, филозофа и сликара, новинара и писца, која представља значајан допринос очувању српске културне баштине, док је директор, др Небојша Кузмановић истакао важност доступности њиховог доприноса култури, не само држави која пружа средства за рад, већ и много шире, истакавши да су све књиге које објављује Архив Војводине – бесплатне. У наставку је, кроз разговор Младена Весковића, есејисте и књижевног критичара, и Марка Марковића, директора Архива КиМ, представљен рад Архива Косова и Метохије, у оквиру кога је публика могла да чује много о значајним и драгоцјеним људима који су живјели и стварали на Косову, попут учитеља Михајла Кијаметовића, али и да сазна шта повезује Вучитрн са породицом Војиновић, старе зидине и најстарији камени мост пронађен у Србији, као и о бројним другим појединостима изложбене и издавачке дјелатности ове установе.

Архиви Војводине и КиМ показали су у чему је тајна популарности ових установа, као и начине који обликују њихове истраживачке циљеве, а који увијек представљају спој истине са личним и документованим судбинама људи чији се животи описују и чине вриједним и важним за све љубитеље и историје и лијепе ријечи.

Током цијеле друге сајамске вечери уживали смо у музичким интермецима, сјајним ауторским композицијама Босиљке Кулишић, на хармоници и Николаса Морете, на гитари. Програм је водила Данијела Ђоновић.

ВИДЕО

22. јул

Вијести