Снови и спавањац са Александром Чворовић

     Недавно је, у оквиру програма Писац у школама, који организује херцегновска библиотека, у нашем граду гостовала библиотекарка и књижевница за дјецу из Бања Луке, добитница бројних признања за свој литерарни рад, чије су књиге одлично прихваћене у региону, Александра Чворовић. У херцегновским основним школама „Милан Вуковић“ и „Дашо Павичић“, у петак, 20. фебруара, представила је књигу бајки и фантастичних прича Звјездана и вукодлак, која је дјеци привукла пажњу необичним ликовима и заплетима, али и интерактивним приступом путем илустарција из књиге које је ауторка сама стварала, а помоћ јој је пружила вјештачка интелигенција. У суботу, 21. фебруара, наша маштовита гошћа направила је праву малу чаролију, откривши тајну о томе ко је Пјесмојед из истоимене збирке прича у стиху и плаше ли га се дјеца. Имитирале су се животиње, играло се, радосно цупкало и плесало у ритму препознатљивих дјечијих пјесама, и Александра као да је, већ тада, најавила прољеће које тек сада весело стиже. Како њене приче и пјесме живе и изван књига, настављајући да инспиришу и мале и велике читаоце, али и друге умјетнике, на сцени бањалучког луткарског позоришта у магију се претвара још једна дивна Александрина књига – Украла ме Шумбаба. О томе, али и њеном боравку у Херцег Новом, поводом Свјетског дана луткарства, Свјетског дана поезије и првог дана пролећа, 21. марта, што се све чаробно испреплетало, разговарали смо управо са Александром Чворовић...

1. Александра, открили сте нам да је Херцег Нови град вашег дјетињства? Како сте се осјећали у Основној школи „Дашо Павичић“ у којој сте и сами некад били ђак? Какве Вас успомене вежу за наш град?

- Херцег Нови је град мог д‌јетињства и ране младости. У њему сам провела три године основне школе и прва два разреда средње, обликујући прве дубље спознаје о животу и откривајући ране чари писања. Мој први сусрет са живим писцем, био је у школи „Дашо Павичић“ када сам уживо слушала Десанку Максимовић, и захваљујући томе схватила колико је велика ствар бити књижевница. У том граду сам се и први пут заљубила, онако дјечије платонски, тај осјећај ме додатно надахнуо и заувијек везао за његове улице, мирисе и боје. У тој љепоти, међу цвијећем и благом медитеранском свјетлошћу, готово је немогуће не вољети - и не постати пјесникиња.

2. Шестацима школа „Милан Вуковић“ и „Дашо Павичић“, углавном нашим једанаестогодишњацима, представили сте своју књигу за дјецу и одрасле, збирку фантастичних прича и бајки Звјездана и вукодлак? Каква су Ваша искуства у вези са прихватањем књиге код дјеце?

- Књига Звјездана и вукодлак носи у себи посебну чаролију - једнако привлачну и одраслима и д‌јеци. На њеним страницама сусрећу се необичност и емоција, па не чуди што ми читаоци често прилазе или пишу, дијелећи са мном своје дирљиве и искрене утиске. Та књига није остала на једном мјесту, путовала је заједно са мном, кроз многе градове региона, па и изван њега, остављајући за собом трагове прича, сусрета и драгих ријечи.

3. Бирали сте необичан начин да дјецу увучете у причу путем илустрација из књиге. То је изгледало као да се десио неуобичајен преокрет, јер су слушаоци најприје постали гледаоци, али филма коме никако да дознају крај? Зашто сте и како сте се одлучили за овај пут промоције књиге?

- Илустрације у књизи д‌јелују попут тајанствених портала, непримјетно увлаче читаоца у свијет приче, гд‌је граница између маште и стварности постаје готово невидљива. Посебно уживам у осмишљавању необичних, интерактивних промоција. Тада слушаоци најприје постају гледаоци, очарани призорима који се пред њима отварају, затим радознали тумачи који нагађају ток радње и нуде своја рјешења. А тек на крају постају читаоци - јер само кроз књигу могу открити шта се заиста догодило с јунацима и како се та интригантна прича расплела.

4. Били сте гост и на нашем редовном суботњем дружењу са дјецом, на програму Игром до књиге, када сте најмлађим корисницима представили своју збирку пјесама Пјесмојед. Дочарали сте своје стихове уз игре за дјецу, покрет и музику? Колико је за Вас важна игра? А колико Вам је важно прољеће? И има ли ту уопште неке везе?

- Ту збирку стихованих прича и пјесмица оживљавам кроз игру, покрет и музику, јер је намијењена најмлађима, онима који свијет најљепше разумију кроз неспутану радост и машту. Игра је, уосталом, најчистија чаролија д‌јетињства, а управо тим путем води их Пјесмојед на путовање гд‌је ријечи подстичу на играње пуним срцем.Најљепше су игре у прољеће кад се свијет пробуди, а знатижеља процвјета заједно с њим. Вјерујем да је читање чудесна игра: разиграна и пуна открића, као трчање кроз мирисне ливаде или хватање сунчевих зрака међу прстима.

5. И за крај, шушка се да се у граду из ког долазите појавила нека чудна баба и да ће стати на даске које живот значе у бањалучком Дјечјем позоришту. Кажу да је зову Шумбаба и да воли крадуцка. Кога је заправо 'украла Шумбаба' и хоће ли овог прољећа украсти и дјечја срца?

- Украла ме Шумбаба, модерна бајка за дјецу од 5 до 10 година, настала на споју личног доживљаја и разигране имагинације, написана је за моју старију ћерку, због чега ми је посебно блиска. Од првог издања 2018. године, књига је имала неки свој пут, доживјела је четири издања, три штампана и једно звучно, а иза ње су остала бројна лијепа дружења и топле реакције читалаца. Управо зато вјерујем да Шумбаба највише „краде“ срца, како д‌јечја тако и она одрасла родитељска. Радујем се што ће сада заживјети и на сцени Дјечијег позоришта Републике Српске, сценска адаптација биће једно ново, другачије виђење ове приче, јер позориште има свој језик и своју чаролију.

Разговор водила: Јелена Ђоновић, библиотекар Одјељења за рад са дјецом и младима

ВИДЕО 1

ВИДЕО 2

20-21.02.2026.

20-21.02.2026.

20-21.02.2026.

20-21.02.2026.

20-21.02.2026.

20-21.02.2026.

20-21.02.2026.

20-21.02.2026.