24. МСК "Трг од књиге" - 26. јул

У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ И ПОТРЕБОМ СТВАРАЊА

Упркос, и у сусрет, нагомиланим облацима који су претили да из себе сруче кишу, баш као огољену најистинитију своју истину, истински вјерујући у снагу и моћ књижевности, вјерна сајамска публика је на шестој вечери Трга од књиге и предивној, вјетром опхрваној Белависти, „извајала сопствену кулу од пијеска пред олују“, трагајући и за својим, интимним исповјестима и истинама, на које су је имагинарно, интуитивно и зналачки подстицали савремени, млади ствараоци, Владимир Вујовић и Никола Марковић. Њих двојица су, дотичући се Херцег Новог као изабраног и датог породичног амбијента, кроз разговоре са књижевним критичаркама, Јованом Милованчевић, у првом дијелу програма, и Миленом Ђорђијевић, у другој програмској цјелини, представили текстуалном књижевном формом и садржајем сасвим различита дјела, обједињена у жанру романа, и у оном суштински, најзначајнијем – потрагом за идентитетом. За своје романескне приче, „Разговори с Вјештицом“ и „Дуг је пут до зоре“ писци су изабрали разнородне приповједачке концепте, не заљубљујући се притом у сопствене гласове, и тежећи да остану изван, у садашњем свијету, скрајнуте гордости умјетника и човјека, не сурвавајћи се у „поноре таштине“, како је то дефинисао Вид Латиновић, један од протагониста представљених романа. Непрекидна борба у књижевнику између дјела које ствара и повјерења у њега, приказана је у Вујовићевим дијалозима новинара који поставља питања, с корективном визијом, са умјетником чију аутопоетику писац износи путем одговора на њих, у приступу који често истичемо као најважнију комуникациону црту, било да је ријеч о разговору са собом или неким другим. Марковићев исповједни „их“ тон је, пак, онај који нагони не само главног јунака приче, већ и читаоца који заједно с њим пролази пут трансформативног искуства, трагајући за истином, да одагна прошлост која се константно наставља одређујући му судбину и самим тим прекине ланац трансгенерацијског континуитета и одрекне се кривице предака као сопственог баласта.

Но, без обзира на то да ли ће књижевни ликови из оба романа стићи до својих најтананијих и најдубљих индивидуалности и свог идентитета, кроз грасовску синтагму „љушћења лука“ или потпуно се разоткривајући кроз приповиједање, на овај или онај начин, и мијењајући дијелове себе као „Тезејев брод“, што ће најупорнији читаоци сазнати уколико прочитају романе, поставља се питање: шта ћемо са тим истинама, ми који пратимо те рањиве људе који нису нити хероји нити јунаци, него обични људи налик сваком од нас. Хоће ли те истине успјети да попуне наше „празнине коријена“? Хоће ли мијањати нашу будућност будући да смо оголили прошлост? Хоћемо ли, тумарајући у мраку, пронаћи свјетлост и доспијети свако до своје „зоре“ или „своје Богородице“? Хоће ли наша „војска разума“ у том мраку пронаћи „копље које је интуиција бацила“? Можемо ли попут Бергмана, који је изрекао ове ријечи, снимити сопствени филм или га макар до зоре одсањати – остаје да видимо прихватајући теме попут Великог рата, насљеђа, љубави, стварања као божанског или вражијег надахнућа као изазове и урањајући у њихов свијет или свјетове других добрих књижевних дјела, од којих вас многа очекују управо на 24. Тргу од књиге.

Негдје, на оној најдубљој коти, надајмо се да свако од нас има и свог „савршено доброг човјека“ који ће разумјети да је награда наша, јер смо вјеровали у себе, макар је и не заслужили, као сликар Латиновић у данима дјетињства; али и да неко, попут Мике Антића, може постати добар пјесник иако своју прву пјесму украде од Десанке Максимовић, и напише своју другу пјесму, јер је „савршено добар учитељ“ вјеровао у њега и изборе које је још као мали знао да направи.

Програм шесте вечери Сајма водила је Данијела Ђоновић, а са музиком приближавајуће олује која нам, ипак, није срушила саграђену кулу, као што је и Марковићев пријатељ, стари морски вук Кићо предвидио, слушали смо и звуке виолине Душице Кордић и хармонике Сафета Дрљана.

Чекамо вас на седмој вечери Трга од књиге... Откријте нове наслове и нове приче о Милану Ракићу који нам је оставио стихове и 'мисли да се бујно роје'... Откријте шта ћете са њима.

ВИДЕО

26. јул

Вијести